Vaša korpa je prazna
Radi se o veoma retkoj sorti ljute paprike, koja je kod nas nepoznata a veoma dobro uspeva. Ima jako kompleksan ukus koji se razlikuje od mnogih čili paprika i veoma je prijatan a posebno dok je jos nedozrela (mekano-hrskava) odnosno dok je ljubičasta. Kada potpuno sazri bude crveno – ljubicasta. Procenat ljutine je nadprosecan i zna da bude preko 100.000 SHU, što je čini veoma ljutom paprikom. Ako sadite ovu papriku u bašti rastojanje treba da bude oko 40 cm najmanje jer je veoma bujna i jako dobro raža.Takođe može da s sadi i u plasteniku na 50 cm .Ako se sadi u saksiji mora biti nešto veća i u tom slučaju je veoma dekorativna na terasama. Inače jako otporna sorta. Ova sorta je postala poznata u SAD posle 1944 godine, kada je nabavljna od afro-amerikanca Horace Pippina. Danas je jako poznata kao delikates na Karibima i njihovoj kuhinji..
Veliki ljubitelji paprenih i ljutih jela su: Indijci, Vijetnamci, Meksikanci i Mađari. Većina ljudi ipak voli umereno ljuti ukus koji poboljšava ukus hrane.
Čili je plod koji se suši i melje u prah. Čili papričice su duge svega 4 cm, žute, zelene, narandžaste ili crvene boje, a imaju veoma ljut ukus. Kada se plodovi osuše i samelju, dobije se kajenski biber. Razlikujemo halapenjo i banana čili, koje ponekad zovu i mađarskim voštanim paprikama, a srednje su ljute i sočne. Poblano paprike su, takođe, srednje ljute, ali meso im nije toliko sočno, dok su serano paprike ljute i manje sočne.
Čili je sastavni deo svih ljutih, odnosno pikantnih soseva, poput karija, tabaska i meksičkih salsi. Kada je reč o tom začinu, manje je više. Pomaže kod probave, pročišćava disajne puteve i štiti od prehlada. Pomešate li čili s maslinovim uljem, dobićete novi, jedinstven začin.
Naziv čili potiče od španske reči chile za tu vrstu paprike, budući da su je Španci u Evropu doneli za vreme Kolumbovih putovanja. Šarenilo naziva proizilazi iz doba kada je čili dopreman iz portugalskih i španskih kolonija u Južnoj Americi, Indiji i Africi, gde se gaji i danas.
Čili je izvanredno oštrog ukusa, pa je dvadesetak puta jači od obične ljute paprike. Ukus mu je, međutim, manje aromatičan i pikantan, boja mnogo bleđa. Glavni sastojak koji mu daje specifičnu ljutinu je kapsaicin, materija koja, kako se pokazalo, snižava nivo holesterola i triglicerida u krvi, sprečava zgrušavanje krvi, jača imunitet i ima afrodizijačka, antibakterijska i fungicidna svojstva.
Pošto semenke imaju tvrdu spoljašnju ljusku, dobro ih je pre sejanja, na nekoliko sati, najbolje preko noći, natopiti u vodi ili rastvoru čaja od kamilice. Za zemlju je najbolje koristiti neke od komercijalno dostupnih supstrata u baštenskim centrima. Takva zemlja je sterilisana, što znači da nema semenja korova, niti kakvih bolesti koje bi mogle da naškode papričicama. Natopljene semenke prekrijte s tek nekoliko milimetara zemlje, nikako ne više od 5 mm jer semenka možda neće imati dovoljno energije da se probije kroz deblji sloj zemlje. Uzgoj ljutih papričica iz semena nešto je zahtevniji proces nego gajenje nekih drugih kultura kao što su paradajz, salata ili obične paprike i to iz nekoliko razloga:
Papričice su biljke iz toplijih krajeva te osim dugog vremena klijanja, zahtevaju i dug period toplog vremena da bi stigle da rode punom snagom. S obzirom na naše klimatske uslove, februar se smatra optimalnim vremenom za sejanje. Kod ljutih papričica obično važi pravilo da što je papričica ljuća, duže klija i raste. Nekoliko vrsta, koje jako dobro uspevaju u našim klimatskim uslovima su: Halapenjo, Hot Portugal, Aji i Jamajkan hot.
Zemlja porekla čilija je Meksiko gde je uzgajan još pre 9.000 godina. Osim u Meksiku, čili odlično uspeva u američkim državama Kaliforniji, Karolini i Luizijani. U početku su se upotrebljavale kao ukrasni predmeti, a zatim kao hrana i lek. U Evropu ih je navodno doneo Kristifor Kolumbo sa svojih putovanja po Karibima, smatrajući da je otkrio novu vrstu bibera. Fernando Magelan je čili preneo u Afriku i Aziju, gde je danas gotovo nezaobilazan začin u raznovrsnim jelima. Na tržište dolazi u svežem, osušenom (celi, mleveni, drobljeni), ali i u konzervisanom obliku.
Najveća greška prilikom gajenja je previše zalivanja koje olakšava razvoj gljivičnih oboljenja biljke, ali i smanjuje ljutinu plodova.
Ljutina paprike zavisi od vrste. Međutim, čak u granicama jedne vrste ljutina može da se razlikuje od papričice do papričice. Stepen ljutine se izražava u tzv. Skovil jedinicama (SHU). Obična paprika ima SHU nula, Halapenjo paprika 3.000 do 6.000, dok je najljuća poznata čili paprika Holokia, koja se uzgaja u Bangladešu, severoistočnoj Aziji i na Šri Lanki.
Generalno, čim su papričica ili sos ljući, tim bolje jer sadrže više kapsaicina koji je lekoviti sastojak.
VIDEO PREZENTACIJA:
