Bamija je jednogodišnja biljka. Sasvim mladi plodovi 3 – 6 dana nakon cvatnja i oplodnje koriste se kao povrće na različite načine, a najviše kuvani ili dinstani. Bamija se može konzervirati sušenjem, zamrzavanjem, sterilizacijom i mariniranjem. U prehrambenoj industriji sasušena se koristi kao prirodni emulgator, a djeluje i kao antioksidans. Smanjuje kristalizaciju šecera, što se koristi u konditorskoj industriji. Zrelo seme u nekim zemljama Azije i Afrike se prži.

Glavni koren je dubok, a postrano se razvija u površinskom sloju tla. Stabljika je u početku zeljasta, a kasnije odrveni i može biti visoka 60 cm do 2 m. Listovi su spiralno rasporedeni, okrugli ili ovalni, trokrpasti ili peterokrpasti. Dvospolni cvjetovi (bijeli ili žuti s tamnocrvenom ili ljubičastom pegicom) nalaze se u pazušcima listova. Plod je tobolac na kratkoj stapci. Takode može da se niže na koncu i suši. Osušenja bamija se dodaje kao dodatak kuvanim jelima. Radi njenog izuzetno lepog cveta mnogi je koriste kao ukrasnu biljku.

SETVA: Bamija se seje kada prode opasnost od proletnih mrazeva, a kada tlo na 5 cm dubine postigne temperaturu višu od 15 °C. Seje se na otvoreno, uz meduredni razmak 60 – 100 cm i razmak u redu 20 – 30 cm, na dubinu 2 – 3 cm. Pre setve korisno je seme namočiti kroz 24 sata u toplu vodu (oko 30 °C), što ce omekšati semensku ljusku. Cvatnje počinje 6 – 8 nedelja nakon setve, a ubrzo nakon toga i berba.

VIDEO PREZENTACIJA: