Vaša korpa je prazna

Domaća nana - (Mentha piperita)

Težina: 1000 semenki
Cena: 200.00 rsd
Dodaj u korpu
Dodaj u favorite

Metvicu karakteriše prijatan miris mentola, a jedna je od najvažnijih lekovitih biljaka za proizvodnju eteričnog ulja, lekova i čajeva. Deluje osvežavajuće i umirujuće i ublažava smetnje pri disanju. Kao lek se upotrebljava list i stabljika s listovima i cvastima. Mentol je osnovni sastojak eteričnog ulja, ima jako baktericidno delovanje. Upotrebljava u farmaceutskoj, kozmetičkoj i prehrambenoj industriji. Površine se sve više šire zbog velike potražnje za suvim listom i eteričnim uljem. Danas se proizvode crna, bela i zelena nana. Višegodišnja je biljka koja prezimljuje pomoću vreže.

 

Morfološke karakteristike


Menta
ima slabo razvijen koren sa žilicama 3-4 cm ispod površine zemljišta. Na gornjem delu korena izbijaju bočne podzemne razgranate bele vreže, duge do 50 cm, prečnika 5-8 mm. Razmnožavanje se vrši pomoću vreže. U zavisnosti od uslova u kojima raste, stabljika može izrasti od 20-130 cm. Listovi su jajasti i izduženi u šiljasti vrh na kratkim peteljakama. Lisna liska je tamnozelena, a nervatura ljubičasta. Manje ili više su dlakavi, a na licu, naličju nalaze se žlezde s eteričnim uljem. Svaka grana završava klasastim cvastima sastavljenim od 6-7 svetlo ljubičastih cvetića koji brzo otpadnu i retko se na biljci može naći klijava semenka. Plod je vrlo sitan, tamnosmeđ, a sastoji se od četiri jednosemena plodića.

Zahvaljujući eteričnom ulju cela biljka ima intenzivan miris i ugodan i osvežavajući ukus. Pojavom bočnih izdanaka, povećava se i sadržaj eteričnog ulja. Sadrži više od dvadeset sastojaka, a karakterističan miris i ukus potiče od mentola koji je najvredniji sastojak po kome se određuje kvalitet eteričnog ulja i ima ga 40-60 %. Najveći mu je udeo u mladim listovima. Nana u početku raste sporo, ali 15-20 dana pošto nikne počinje intenzivnije rasti i procveta nakon 80-100 dana., u zavisnosti od o vrste i ekoloških uslova. Kod nas nana prvi puta procveta sredinom juna i cveta do početka jula, a drugi put procveta u junu.

 

Ekološki uslovi


Temperatura:
U našim krajevima vreže prezime jer im temperatura do -20 ºC bez snežnog pokrivača ne šteti, a ispod snega podnose i niže temperature. Kod temperature 2-3 ºC niču prvi izdanci i izdrže jutarnje temperature i do -8 ºC. Kada je temperatura viša od 10 ºC počinje intenzivniji rast. Najbolja temperatura za nakupljanje eteričnog ulja je od 18-22 ºC, a količina se povećava ako je viša od 25 ºC, s tim da se naglo smanji udeo mentola.

Svetlost:
Fotofilna je, pa se gaji na površinama okrenutim prema jugu i bez senke. Osetljiva je na kvalitet zemljišta, voli černozeme bogate humusom i močvarne crnice, ali s poboljšanom strukturom i dobrim vodno-vazdušnim režimom.


Voda: Za rast nane potrebna je umerena klima s prilično mnogo padavina za vreme vegetacije, zbog slabo razvijenog i plitkog korena koji ima slabu transpiracijsku moć. Za optimalan prinos nane i eteričnog ulja potrebna je 80 %-tna zasićenost zemljišta vodom. Prinos se povećava do 30 % natapanjem, uz tri otkosa u godini.


Priprema zemljišta: Na 90 % površina u kontinentalnim klimatskim uslovima nana se sadi u jesen. Posle žetve pretkulture počinje priprema zemljišta plitkim oranjem strništa, a pre sadnje, prema potrebi, obavi se još jedno da bi se ubrzalo klijanje i rast semena korovskih vrsta i zelena masa unela u zemljište. Ore se na dubinu 30-33 cm i treba se postići 10-12 cm debeo rastresit sloj. Kao za svaku biljnu vrstu koja se kosi, površina zemljišta mora biti što ravnija. Za prolećnu sadnju takođe se mora obaviti duboko oranje u jesen, a pri proletnjoj obradi zemljišta treba paziti da se sačuva vlažnost nagomilana u zemljištu tokom zime.

Plodored: S obzirom na prinos, ekonomski je nanu opravdano uzgajati dve godine na istom mestu i zatim je preseliti na novo. Zbog pojave bolesti i štetočina, Nana na isto mesto može se saditi nakon četiri godine. Strne žitarice, pšenica i ječam su najbolji predusevi, rano se žanju, pa se pre sadnje nane mogu obaviti sve potrebne agrotehničke mere potrebne za stabilnu proizvodnju. Vrlo dobro se uklapa u plodored, zemljište ostavlja gotovo bez korova, obogaćeno organskom masom od otpalog lišća i ostataka biljaka. Dobra je pretkultura pšenici i kukuruzu.


Sadnja:
Nana se razmnožava isključivo vegetativno da se ne bi promenila svojstva hibrida. Sadnice moraju biti od izabrane vrste nane i bez primesa korovskih vrsta koje se razmnožavaju na isti način (slak, divlji sirak, pirika, čičak). Sve bolesne, trule i suve vreže treba izdvojiti, a za sadnju se upotrebljavaju one koje sadrže 80 % vlage.

Nakon prve godine vegetacije mogu se saditi vreže ako je usev pre drugog košenja bio dovoljno gust. Nakon drugog košenja vreže se vade pre sadnje na novu površinu. Zemljište se pre vađenja usitni tanjiračama sa što manje iskošenim tanjirima kako ne bi vadili vreže, već ih samo usitnili. Vade se i sakupljaju vadilicama s raonikom za krompir ili šećernu repu. Izvađene vreže treba što pre pokupiti i preneti do pripremljene površine jer se sadržaj vlage u njima za nekoliko sati usled sunca i vetra toliko smanji, da nisu upotrebljive za sadnju. Pripremaju se rezanjem na komade duge 8-20 cm i spremaju u perforirane plastične vreće. Ako se osigura dovoljno strujanje vazduha, mogu prezimiti na hladnom mestu. Od trenutka vađenja vreže do njihove pripreme za sadnju ne sme proći više od 18 sati i obavezno se moraju držati u hladu.

Preporučuje se sadnja u jesen jer se tako već u prvoj godini vegetacije i pri suvom ratarenju osiguravaju dva košenja. U proleće se mogu saditi ako postoji mogućnost natapanja, a najkasnije do sredine aprila, da se postignu dva otkosa.

Vreže se mogu saditi u jednom prohodu četverorednim mašinom za sadnju krompira ili mašinom za sadnju kojem se skinu diskovi što prihvataju i ulažu sadnice u zemljište. Pripremljene vreže ulažu se u neprekidnom nizu iza raonika na dno brazde, na dubinu 8-10 cm. Drugi način sadnje je da se vreže polažu u brazdu iza pluga, na dubinu do 12 cm. U praksi se sadi i u jarke duboke 12-15 cm. Nakon sadnje zatrpaju se zemljom pomoću daske ili plitko spuštene tanjirače. Nedostatak je što u otvorenim jarcima isušuje zemljište, a i same vreže, pogotovo po sunčanom i vetrovitom vremenu. Razmak među redovima za sve načine sadnje treba biti 65-75 cm, ali i da se u redu postigne neprekidan niz vreže. Usev nane do jeseni prekrije površinu i nakon prve godine može poslužiti kao izvor sadnica. Potrebno je 1 000 do 2 000 vreža po hektaru.

Nega useva: Kako je Nana višegodišnji usev i razvija vreže plitko uz površinu zemljišta, brzo prekrije  površinu, pa nega mora biti specifična, a sastoji se u đubrenju prihranom, borbi protiv korova, bolesti i štetočina i zalivanju.

Najbolje je je natapati u početku vegetacije, kod stvaranja bočnih izdanaka, na početku pupljenja, odmah posle košenja i kada su nove stabljike visoke 8-10 cm. Za svako zalivanje potrebno je 40-60 mm/m² vode. Ako su veće padavine u vreme zalivanje, treba manje vode.

U gajenju nane važna je borba protiv korova, posebno pri natapanju, jer onda i oni brže rastu.

Najopasnija bolest je rđa nane. Nakon prve godine nega nane je važna za kvalitet i kvantitet sirovine u sledećoj godini. Potrebno je oranje na 15-18 cm dubine, a posle se površina usitni i poravna, da se u idućoj sezoni može obaviti košenje.

Ukoliko je usev pregustog sklopa, sadnice se prorede tako da se vreže povade vadilicama za krompir ili repu. Izvađene vreže posade se na mesto gde je planirano širenje zasada nane. Radove treba obaviti krajem oktobra i u novembru kada je vlažnost zemljišta optimalna, a dnevna temperatura umerena.

Košenje: Nana se se kosi kombajnom i to dva puta pri suvom ratarenju, a ako se navodnjava može se kositi i četiri puta. Ako se Nana upotrebljava za proizvodnju suvog lista, kosi se kada je masa lista veća od mase stabljike. Nana namijenjena destilaciji, kosi se nešto kasnije.

Zbog visokog udela vlage, metlica je sklona fermentisanju i mora se što brže prevesti do mesta dorade. Kada je optimalan raspored padavina, prinos od dva otkosa sveže mase iznosi od 14-18 t/ha suvog seckanog lista. Ako je prosečni udeo eteričnog ulja 2,5 % s obzirom na suvu materiju, destilacijom se može dobiti 50 kg/ha eteričnog ulja.

 

VIDEO PREZENTACIJA: 

Pogledajte još

Proizvod se dodaje u korpu. Molimo Vas sačekajte.
Upešno ste dodali proizvod u korpu. Da završite kupovinu kliknite ovde. Da otvorite korpu kliknite ovde.
Proizvod se dodaje u favorite. Molimo Vas sačekajte..Proizvod se izbacuje iz favorita. Molimo Vas sačekajte..