Vaša korpa je prazna
Bosiljak je biljka od davnina poznata kao začin. Smatra se da potiče iz Indije, a danas se najviše upotrebljava u Francuskoj i Italiji. To je jednogodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici usnatica (Lamiaceae, Labiateae). U obliku čaja bosiljak se koristi kao sredstvo za umirenje i kod problema sa varenjem, a ima i izraženo antiseptično svojstvo. Često se upotrebljava prilikom inhalacije disajnih puteva. Stabljika bosiljka sadrži 0,5 – 1,5 % eteričnog ulja, u kojem ima najviše metilkavikola (55%), estragola i eugenola. Karakterističan miris i aromu biljci daje upravo hemijska materija eugenol.
Bosiljak je jednogodišnja biljka koja može dostići visinu od 80 cm. Stabljika je uspravna, a listovi jajasti s oštrim vrhom. Veličina se listova povećava od vrha stabljike prema njenom podnožju. Cvetovi bosiljka su sitni i bele boje, smešteni na gornjem delu biljke. Koren je osrednje razvijen, ali je razgranat. Prodire relativno plitko, do 40 cm dubine. Seme zadržava klijavost 4 do 5 godina, a niče 7 do 14 dana nakon što se obavi setva. Masa 1.000 semena iznosi 1,2 do 1,8 grama.
Temperatura: Bosiljak je kultura koja uspeva u umereno toploj klimi. Optimalna temperatura za klijanje bosiljka je 18 do 20 °C , iako će proklijati i pri minimalnoj temperaturi od 12 °C.
Voda: Budući da je koren biljke plitak, bosiljak zahteva relativno veliku količinu vlage. U vegetacionom periodu zahteva od 600 do 650 mm2 padavina, a naročito mu je potrebna vlažnost u stadijumu klijanja, nicanja, izbijanja izdanaka i pupljenja.
Zemljište: Biljka je relativno osetljiva na uslove zemljišta pa ga je potrebno uzgajati na toplim humusnim zemljištima s dobrim vodno-vazdušnim režimom.
Plodored: Budući da se radi o jednogodišnjoj kulturi, bosiljak se uklapa u sve plodorede. Trebalo bi ga vratiti na isto mesto svake druge do treće godine, a najbolji predusev su leguminoze. Treba imati na umu da je izuzetno osetljiv na ostatke herbicida u zemljištu. Vegetaciono razdoblje bosiljka traje 170 do 180 dana ako je gajen kao sadnica. Cvetanje započinje sredinom juna i cveta dva meseca.
Priprema zemljišta: Duboko oranje u jesen je obvezno kako bi se zemljište pripremilo za setvu. Osnovna obrada se obavlja na dubini od 30 do 35 cm. U rano se proleće zemljište obrađuje površinski kako bi se što je više moguće očuvala vlažnost u zemljištu.
Ishrana biljke: Pri osnovnom jesenjem đubrenju potrebno je 35 do 45 kg/ha fosfora i 80 kg/ha kalijuma. U startnom đubrenju u proleće potrebno je 40 do 60 kg/ha azota i 18 do 20 kg/ha kalijuma. Preporuka je posle prvog košenja prihraniti zemljište s 30 do 40 kg/ha azota.
Setva bosiljka: Optimalni rezultati u gajenju bosiljka se postižu ukoliko se setva obavlja početkom maja, budući da jako lako strada od kasnih prolećnih mrazeva. Ukoliko se sadi u područjima gde nema opasnosti od mrazeva, setva se može obavljati već krajem aprila, što je optimalno vreme. Bosiljak je potrebno sejati u međurednom razmaku od 50 cm. U jamice se obično seje 3 do 5 semena, u razmaku od 20 do 25 cm. Dubina setve je 0,5 do 1 cm, a za površinu od 1 ha potrebno je 2,5 do 3,5 kg semena.
Košenje bosiljka: Košenje bosiljka obavlja se dva puta godišnje. Prvo košenje je na početku cvetanja, početkom jula. Drugo je krajem septembra. Kosi se na visinu od 10 do 12 cm. Očekivani prinos u dva otkosa je 6 do 8 t sveže zelene mase po hektaru ili 1,3 do 1,7 suve seckane materije.
Bosiljak ima aromatičan, osvežavajuć kao i pomalo pikantan ukus. Najbolje ga je koristiti svežeg, budući da sušenjem gubi miris i ukus. Materije koje sadrži deluju protivupalno, a pomaže kod bolesti bubrega kao i problema sa varenjem i disajnih tegoba.
VIDEO PREZENTACIJA:
