Vaša korpa je prazna
POČETNA » Blogovi » Dr Nil Nidli » San, vežbanje i pušenje - dr Nil Nidli

San, vežbanje i pušenje - dr Nil Nidli

28.12.2020.
San, vežbanje i pušenje - dr Nil Nidli
Istraživanje okruga Alameda je pokazalo da naše životne navike vezane za san, vežbanje i pušenje utiču na rizik od smrti. 6 do 9 časova sna noću izgleda idealno za većinu ljudi. Moguće je dobiti previše, kao i premalo sna. Oni koji su spavali značajno više ili manje od ovog opsega imali su 60 do 70% uvećan rizik od umiranja u toku perioda od 9 godina. Za muškarce, previše ili premalo sna je nosilo rizik koji je sličan neredovnom vežbanju. U toku perioda od 9 godina, osobe koje ne vežbaju imale su 50% povećan rizik od umiranja u poređenju sa onima koji su činili dosledne napore da ostanu uvežbani. Žene sa slabom fizičkom aktivnošću su prošle još gore. One su imale preko dva puta veći rizik od umiranja u toku tog 9-ogodišnjeg perioda.
 

Vežbanje

 
Nikada nije kasno da se počne sa programom vežbanja. Odvojeno istraživanje je otkrilo da koliko god je osoba van forme, rizik od smrti od svih uzroka može se smanjiti jednostavno poboljšanjem kondicije kroz redovan program vežbanja.
 
Možemo zapaziti da stopa smrtnosti fizički uvežbanih muškaraca iznosi samo trećinu stope onih koji nisu u kondiciji. Kod onih koji nisu vežbali, a onda su postali aktivni, stopa smrtnosti iznosi oko polovine vrednosti u odnosu na one koji ne vežbaju.
 

Opasnosti od pušenja

 
Podaci iz oblasti Alameda su otkrili da je muškarac, ako je pušio, bio izložen dvostruko većem riziku od umiranja u toku devetogodišnjeg perioda u poređenju sa muškarcem koji nije pušio. Ako je žena pušila, bila je izložena 60% povećanom riziku od umiranja. Drugo istraživanje je utvrdilo da su muškarci koji su pušili tokom celog svog odraslog doba imali prosečnu očekivanu dužinu života od samo 65 godina. To je 12 godina kraće od očekivanog 77-ogodišnjeg životnog veka za osobe koje nikada nisu pušile.
 
Iako je dužina života važna, kvalitet života je takođe ključan za sve nas. Pušači u proseku imaju slabiji kvalitet života. Na primer, čir želuca je mnogo češći među pušačima. Buđenje u 2:00 ujutru uz gorući bol u stomaku svakako nije kvalitetan život. Čak iako pušač ne dobiječir, problemi sa varenjem mogu da nastanu u vezi sa navikom pušenja. Na primer, duvan smanjuje tonus u mišićnom prstenu između jednjaka (cev za gutanje) i stomaka. Usled toga je stomačnoj kiselini lakše da ulazi u jednjak i prouzrokuje gorušicu, još jedan čest problem koji smanjuje kvaliteta života.
 
Pušenje cigareta takođe utiče na druge organske sisteme: doprinosi ranom stvaranju bora na koži i osteoporozi (mekane, krte kosti). Stvaranje bora na koži je samo nepoželjno stanje, ali osteoporoza može da ugrozi život. Prelom kuka je među vodećim uzrocima smrti kod starijih Amerikanaca. Što su tanje nečije kosti, to je verovatnije da će se prelomiti kada se podvrgnu čak i manjoj povredi. Kada osteoporoza ne ugrožava život, često smanjuje njegov kvalitet. Bolest može da dovede do hroničnog bola, kao i do fizičkog deformiteta.
 

Upotreba alkohola skraćuje život

 
Danas se čuje mnogo glasova koji zastupaju umerenu upotrebu alkohola. To je u skladu sa onim što je istraživanje oblasti Alameda otkrilo početkom 1970-ih, to jest, umerena ili nikakva upotreba alkohola je povećala dužinu života. Međutim, istraživanje vršeno 25 godina posle početnog objavljivanja Beloka i Bresloua pokazuje da je potpuno izbegavanje alkohola najbolja opcija sa perspektive sprečavanja bolesti. 
 

Društveni odnosi i smrtnost

 
Na iznenađenje mnogih skeptika, istraživanje takođe ukazuje da verovanje u Boga i redovno odlaženje u crkvu povećava dužinu života. Posedovanje iskrenih prijatelja, članstva u grupi, i čak biti u braku, ima korisne efekte na dužinu života. Većina ljudi intuitivno shvata da ti elementi pojačavaju moral i socijalni kvalitet života, ali pored toga pozitivno utiču na psihičko zdravlje i dužinu života. Kada su se podaci oblasti Alameda analizirali za ove duhovne i društvene faktore, rezultati su bili impresivni. Naročito upečatljivi su bili rezultati za grupu osoba od 30 do 49 godina starosti. Sve veći broj istraživanja svedoči o značaju verovanja u Boga za društveno i emocionalno zdravlje osobe. Jedan takav izveštaj sa Djuk univerziteta otkrio je da osobe sa snažnijom religijskom verom pokazuju više nivoe sreće i zadovoljstva u životu. Takođe izgleda da bolje podnose traumatične događaje – uz manje mentalne i društvene poteškoće.
Proizvod se dodaje u korpu. Molimo Vas sačekajte.
Upešno ste dodali proizvod u korpu. Da završite kupovinu kliknite ovde. Da otvorite korpu kliknite ovde.
Proizvod se dodaje u favorite. Molimo Vas sačekajte..Proizvod se izbacuje iz favorita. Molimo Vas sačekajte..